Danas joj je rođendan. Želim joj sve najbolje u životu. Rekao bih joj to, iskreno, kao i uvijek. Rekao bih joj da često mislim na nju. Nije mi bitno što se desilo na kraju. To što sam imao sa njom zauvijek će mi biti nešto posebno. Pamtiću, rekao bih joj. Želim da i ona pamti. Rekao bih joj i da je i dalje volim. Zauvijek.
Ali, ne mogu ništa od toga. Stavili smo tačku na sve. Jednu veliku, crnu tačku. Gledam je često, prođe pored mene. Ponekad nam se sretnu pogledi, ponekad ne. A ja i dalje, iz navike, kad idem kući pogledam u njen prozor. Svaki put se probudi tračak nade da je ona tamo, da me čeka da mi mahne, kao nekad. Nema je više. Ponekad svijetlo, ponekad mrak. Pošaljem li joj poruku, otvorićemo opet zatvorenu knjigu. Bolje neka ostane zatvorena, i sve emocije koje se nalaze u njoj. Želim joj sve najbolje.
